Varjača, oklagija, špicasti ili reckavi nož, spanać sa kruškama ili domaće testo sa pečurkama, kako se pravi i šta se sa čime slaže, kombinacije su mnogobrojne. Za neke je možda to ona naša izreka kao ’’špansko selo’’, ali za neke kao što je Gordana Miletić mnogo je više od toga. Za nju je kulinarstvo njena duša na tanjiru, u svakom smislu reči.
Mmm, klopa, ko može, a da se ne obraduje dobrom zalogaju? Svako od nas bi da proba - izazov je pravi! Mora se priznati da biti profesionalni fotograf donosi mnogo novih, lepih, uzbudljivih priča koje sa sobom donose i određene povlastice. Zbog toga, bila je velika čast i zadovoljstvo raditi sa Gordanom, na malo je reći njenom kuvaru, uistinu je zapravo to njena autobiografija koja prikazuje lepotu njene duše koja se ispoljava u spremanju raznovrsnih recepata - neodoljiv projekat za saradnju, zar ne? ☺️
Kuvar Duša na tanjiru Gordane Miletić, u izdanju Kulturnog elementa, nedavno promovisan, sa ushićenjem je postao deo fotografskog portfolia. Ukratko i jednostavno, knjiga je za svaku preporuku, literarnu i tehničku, kako za čitanje, tako i za pripremu ukusnih jela i poslastica - vredi je imati. A da se ne bi više nagomilavale suvišne reči, ova foto priča je zapravo jedan drugačiji prikaz knjige, aspekt posmatran očima fotografa. ☺️
Kao i za svako drugo fotografisanje, pre njegove sâme realizacije potreban je razgovor i dogovor između naručilaca i fotografa. Od sâmog početka, razgovor sa Gordanom i njenom porodicom uverio me je da ću krenuti u jedan uzbudljiv, lepršav i lagodan projekat koji će biti i više nego puko fotografisanje. I ne, nije samo zato što je u pitanju hrana, mada je ona sâma po sebi veliki izazov za fotograafisanje, već i druženje sa Miletićima, pre svega sa Gordanom, koja je sa takvim uživanjem spremala tih nezaboravnih dana, kao i mnogobrojni razgovori o njenom detinjstvu, životu i svakodnevnim stvarima koje sve nas prate. Zaista je jedno od onih projekata koje doista utiču kako na profesionalni, tako i na lični život.
Fotografije kao ilustracija Gordaninih recepata predstavljaju ikonografiju njenih ruku delo! Natur izgled hrane za fotografisanje, koji je u skladu sa Gordaninon ličnošću, oblikovao je sve kompozicije hrane. Izuzetno je važno povezati sliku sa autorom proizvoda jer ona apsolutno predstavlja njihov vizuelni prikaz. U obavezi ste da radite na takav način kada radite sa šefom kuhinje, s razlikom od kataloškog vizuelizovanja industrijksih proizvoda hrane gde je akcenat na marketinškom plasiranju i masovnosti. Šef svakog jelovnika je utkan u serviranom tanjiru, njegova ličnost je utkana u svakom našem zalogaju, zato je važno i tehnićki pristupiti po njegovom senzibilitetu, a i želji. Kako Gordana u svojoj knjizi kaže, a i meni je pričala dosta o tome, nju je oblikovalo detinjstvo, život sa dekom i bakom, što je dokaz da sve ide iz porodice i o njenoj izuzetnoj važnosti za svakog čoveka, pa otud na fotografijama i prirodno svetlo sa neutralnim pozadinama kao simbol domaćiskog, porodičnog doma.
Fotografija hrane po difoltu treba da prikaže jestivost i teksturu namernica, dočaraju ukus i miris, pogotovo kada su u pitanju kuvari. Zbog toga je izuzetno važno imati određena znanja, iskustva i foto opremu u radu sa njom. S druge strane, izzetno važnu ulogu u dobroj vizuelnoj prezentaciji jednog recepta zauzima njegovo serviranje i dekoracija. Gordana me je bez premca i tu osvojila. Kao dobar poznavalac estetike umnogo mi je olakšala posao svojom prezentacijom. Ikonografija njenih ruku delo - u potpunosti! Moje je tu bilo samo da današnjim modernim žargonom ’picnem’’ i izaberem najbolji ugao. Jer izazov je veliki, recept prosto mora da vas privuče da bi ste ga probali, a uz to, naravno, i da ga sami napravite, zbog toga svakako kuvari i postoje.
Neko je jednom rekao da se najbolja hrana kuva srcem, za Gordanu zaista to važi, pretočila je svoje srce u preukusna jela koja i ukusom i mirisom ostavljaju bez daha. I ona fenomenalna strana profesionalne fotografije, sa početka ove priče, koja donosi i povlastice upravo je svedok tome, jer, naravno, nakon završenog snimajućeg dana, recepti su prolazili kroz degustaciju - moralo se probati! ☺️ A pored toga, u još lepšem sećanju ostaju ti trenuci zajedništa sa porodicom Miletić u njihovom domu, za njihovom agape u pravom smislu reči. S toga, rad na knjizi Duša na tanjiru, nije puko fotografisanje, to je igra, uživanje i druženje. Primer projekta i saradnje za poželeti! ❤️
