Da li ste se ikada zapitali kako je fotografu na sâmom snimanju od 5 sati rada na nogama, stotinama odrađenih čućnjeva, hiljadu izgovorenih reći, sa osmehm na licu, odakle crpi energiju? Odgovor je jednostavan - mora da trenira, gradi kondiciju! ☺️ Biti profesionalan fotograf, pored talenta, znanja i iskustva, posedovanja foto opreme i njenim rukovanjem, zahteva i psiho-fizičku spremnost. Fotografisanje je fizički posao, pa shodno tome fotograf mora biti spreman, pogotovo za pojedina zahtevna snimanja, kao što je npr. korporativno fotografisanje 50 osoba u jednom danu ili fotografisanje predmeta/proizvoda koji zahtevaju rad iz čučnja. Za svako uspešno realizovano snimanje pored fizičke spreme, potrebna je i psihička, pa tako fotograf u treningu ne samo da izdržava tempo, već i odražava dobro raspoloženje i širi pozitivnu energiju veoma važnu za samo fotografisanje - deluje li vam ovo sad naporno i komplikovano? Verujte nije, makar ne kada ste uigrani i u formi. ☺️
Trening u teretani, trčanje na traci, fitnes - ne - ovoga puta je apsolutno zamenjeno sa najlepšom mogućom aktivnošću, planinarenjem! Samo zamislite: netaknuta priroda, staza, ekipa i vi - priznaćete, nema kompromisa, zar ne? ☺️
Pohod na vrh planine Beljanice od 1339 m nadmorske visine upisan je za drugi dan Uskrsa tekuće godine, planinarska akcija u organizaciji Explorizam. Uzbuđenje je sve prisutno, moralo se poći, naravno sa omiljenim saputnikom, kako bez njega! ☺️
Ah ta priroda, prosto vas zgrabi! Guste šume, široki proplanci, strme i kamenite staze. Kako ko, ali zasigurno se nešto mora osetiti - srce unrzano kuca, desno uvo se zapušilo, noga proklizava na usponu sa nagibom i preko 45º, zapitate se šta li vam je ovo trebalo. I zasigurno da je tako, jer ste po AI na jednoj od tri najzahtevnije staze u Srbiji - nije nikako za početnike! A mi koji smo iole u formi, i kome nije prvo planinarenje, definitivno je uživanje i zadovoljstvo, kako ne bi bilo u takvom okruženju koje očarava!
Planinarska akcija, težine kakva je Beljanica, apsolutno je test izdržljivosti, psihičke i fizičke! Samo jako i napred, staloženi i puni duhom. Glava se isprazni u sekundi, nema mesta nagomilovanim mislima, akcenat je isključivo na izdržljivosti. Za fotografa je malko otežavajuća oklnost nositi i foto opremu, dodatno je kako fizičko tako i mentalno opterećenje - konstantna je briga za njenu bezbednost, kao i donekle neprijatnost konstantnog zaostajanja za grupom radi fotografisanja, malo po malo mora se kadrirati - kako odoleti? Ali kao deo ekipe morate biti sa njima u sinhronizaciji, tako se jača i timski duh, takođe važan za izgradnju dobre saradnje sa klijentima - još jedan segment treninga za fotografa. I verovatno se sada pitate dokle više, šta još njemu treba za posao? Uf, nikad kraja… ☺️
Jedan od najlepših treninga za oči, telo i duh - pejzažna fotografija! Donosi ona i drugu stranu medalje - upoznati svoju zemlju upoznajemo i sebe, znači treba je voleti još više. To takođe znači i brigu ako neke stvari ne funkcionišu kako treba - ona se bez premca mora čuvati i negovati. Shodno tome, ova foto priča u mesecu aprilu posvećena je i Međunarodnom danu zaštite prirode (11.4.), kao i Svetskom danu planete (22.4.) - slučajnost ili ne, kockice su se ovoga puta idealno posložile! ☺️
I tako, kažu da slika govori i vredi hiljadu reći, ali niko ne spominje npr. tih 1339 m nadmorske visine i desetine hiljada pređenih koraka sa nekoliko proklizavanja i saplitanja na kamenje rasutih po terenu uspona koji su bili potrebni da bi se ugrabio taj poseban trenutak, taj mir koji staje u samo jedan kadar, koji nikako nije puko okidanje - izazovno i neodoljivo, zar ne? ❤️
