Utisak meseca: pozorišna fotografija

Kada se u dnevniku jednog fotografa pojavi zabeležen angažman fotografisanja pozorišne predsatve onda ono bez ikakve sumnje definitivno postaje utisak meseca. 47. po redu Festival monodrame i pantomime doneo je tako radovanje i posebnu atmosferu u radu, onu pravu festivalsku. ☺️

Marija Medenica, Neodustajanje, 47. Festival monodrame i pantomime

Vanja Milačić, Nenapisana pisma, 47. Festival monodrame i pantomime

Repertoar je stigao i Festival je otvoren, podigla se zavesa. Na redu su neka nova lica, nove priče i nove scenografije. Inspiracija za fotografisanje je neizostavna, ima je napretek. Glavne osobenosti ovogodišnjih festivalskih predstava bila su stalna komešanja likova, njihovi pokreti, promene kostima, dinamičnost koja kao da je testirala koncentraciju fotografa, zasigurno mora biti fokusiran, kod nekih segmenata predstava bilo je potrebno i konstantno posmatranje kroz tražilo fotoaparata, jer trenutak nepažnje i nedovoljna brzina mogu prouzrokovati da se propusti dobar kadar, bila bi to šteta sigurno – izazov je tako veliki, a uzbudljivo je definitivno. ☺️

Abdelrahman Šerif, Storyless… Blead, 47. Festival monodrame i pantomime

Najveći zadatak fotografa je pak zabeležeti pravu srž date predstave, njenu temu i poruku. Zbog toga je izuzetno važno pratiti glumce na sceni, te istinske umetnike kao glavne protagoniste predstave, analizirati i prepoznati njihove likove, glumu, izraze i emocije, sveopštu teatralnost. Time se stvara i glumački portret koji sa ostalim elementima, kao što su scenografija i kostimografija, režira i komponuje kompleksan portret pozorišne predstave.

Aleksandra Arizanović, Vrpca, 47. Festival monodrame i pantomime

Isidora Stanišić, Afterlife Party With Evergreen Eve, 47. Festival monodrame i pantomime

Kada se zavesa spusti i svetla ponovo upale, gromoglasni aplauzi prođu, ostaju tada fotografije koje će zanavek svedočiti o određenim likovima i pričama, duhu vremena u ili o kojem se pripovedalo – uloga fotografije kao takva je neprocenjiva. Preveliki broj reči možda ovde nije ni potreban, trebalo bi onda samo ih u tišini posmatrati i uživati. A za fotografa ovog dnevnika, za njega pozorišna fotografija zauvek ostaje prva ljubav, a i želja koja se ostvarila. ❤️

Galerije

Karakter

Duša

Top